• Decrease font size
  • Default font size
  • Increase font size

Search for glossary terms (regular expression allowed)
Begins with Contains Exact term Sounds like
All A B C D E F G H I J K L M N O P R S T U V X Z
Page:  « Prev 1 2 3 4 5... Next »
Term Definition
Aktiva

(engl. assets, nem.. Aktiva, Vermögenswerte, Aktivposten, fr. actif, avoir) su sredstva koja neki gospodarski subjekt poseduje u određenom trenutku. Može biti finansijska i realna. Finansijska aktiva su sva finansijska sredstva koja poseduje preduzeće ili pojedinac. Realnu aktivu čine stvari, oprema, zgrada ili zemljište, odnosno neopipljivo pravo u posedu preduzeća ili pojedinca koje ima vrednost.

Prema funkcionalnosti (upotrebi) aktiva se deli na poslovnu (za poslovne aktivnosti preduzeća) i neposlovnu. Poslovna aktiva deli se na dve vrste: tekuću aktivu i fiksnu aktivu. Tekuća aktiva, koja se redovno može pretvoriti u gotovinu, uključuje gotovinu u blagajni, potraživanja od kupaca, zalihe i utržive vrednosnice. Fiksna ili netekuća aktiva, koja se ne može redovno pretvoriti u gotovinu a da se ne ometu poslovne operacije i koja se opšte drži duže od jedne godine, uključuje zemljište, zgrade, opremu i dugoročne investicije.

Neopipljiva aktiva je vrsta fiksne aktive koja se sastoji od određenih nematerijalnih prava i prihoda preduzeća, patenata, prava izdavanja (copyright), trgovačkog znaka i ugleda preduzeća. Neposlovna aktiva obuhvata sva ostala sredstva koja nisu namenjena poslovanju (sportski objekti, odmarališta i dr.). Aktiva je deo bilansa stanja zajedno s pasivom i neto vrednošću.

Aktiva u bilansu po foliju (oblik bilansa) na levoj je strani (u Velikoj Britaniji na desnoj), a u bilansu po pagini je ispred (iznad) pasive. Suma aktive mora uvek biti jednaka sumi pasive. Aktiva pokazuje stanje sredstava preduzeća ili pojedinca na neki određeni datum (godišnja bilansa stanja obično je s datumom 31. decembra). primenom računara u poslovanju i knjigovodstvu mogu se beležiti i promene aktive iz sata u sat.

U bankarstvu aktivu čine uglavnom finansijska sredstva prikupljena aktivnim bankovnim poslovima: davanjem kontokorentnih, eskontnih, lombardnih, akceptnih, rambursnih i hipotekarnih zajmova. Realna aktiva beleži se samo u bilansu njenog vlasnika, a finansijska aktiva beleži se u dva bilansa: u bilansu dužnika i u bilansu poverenika.

Aktivizacijski period

(nem. aktiver Zeitabschnitt) je razdoblje uvođenja nekog gospodarskog delovanja, u kojem se obično ne postižu iznadprosečni rezultati.

U nekim delatnostima, posebno u tržišnoj aktivnosti (marketingu), npr. promociji, to je obično razdoblje povećanih investicija, jer uvođenje novog proizvoda na tržište ili poznatog proizvoda na novo tržište uvek zahteva povećana ulaganja.

Aktivna kamata

(engl. interest received, interest earned, nem. Aktivzins, fr. interets crediteurs) je kamata koju banka obračunava i naplaćuje na kredite.

Visina kamate zavisi od opšteg nivoa kamatnih stopa, valute kredita, roku na koji je kredit odobren i proceni rizika, te je na duže rokove i veće rizike viša i obrnuto.

Aktivna strategija upravljanja portfelje

toleriše određena odstupanja od benchmarka s namerom postizanja nadprosečnih rezultata. Ovakva strategija može rezultirati 'outperformance-om' ili 'underperformance-om' tj. ispodprosečnim ili nadprosečnim rezultatom.

Aktivni bankovni poslovi

(engl. loan business, nem. Aktivgeschäfte) po kriterijumu funkcionalnosti kreditni poslovi banaka, koji se sa stanovišta bilansa javljaju kao plasmani u aktivi. U tim poslovima banka je poverenik, a korisnik kredita dužnik od kojeg ona naplaćuje kamate.

Multikreditna struktura banaka bazira se na sistematizaciji kreditnih oblika prema sledećim kriterijumima: ročnoj strukturi kredita; osiguranju kredita; metodi otplate kredita; nameni kredita; izvorima kreditnih resursa; i ostalim oblicima. Ročna struktura ili dospelost otplate obuhvata tri tradicionalna oblika kreditiranja: kratkoročne, srednjeročne i dugoročne kredita. Iza konvencionalno određenih rokova dospeća kredita, stoji suštinsko razlikovanje tri kvalitativno različita oblika kreditiranja privrede i ostalih subjekata, premda se formalno aktivni poslovi banke u gruboj podeli dele na aktivne kratkoročne i aktivne dugoročne bankovne poslove.

Kratkoročni krediti imaju rokove dospeća do godine dana, finansiraju tekuću aktivnost i likvidnost subjekata i pokriveni su kratkoročnim izvorima. U ove kredite spadaju: krediti po tekućim računima, eskontni, lombardni, akceptni, rambursni i avalni kredit. Kratkoročnim aktivnim poslovima banka svojim komitentima stavlja na raspolaganje odgovarajuća sredstva plaćanja za obavljanje njihovih tekućih transakcija, a mogu imati fiksirane rokove dospeća ili klauzulu 'na zahtev' (on demand basis) kada se moraju otplaćivati na zahtev banke, što predstavlja znatno oštrije uslove finansiranja.

Srednjeročni krediti se odobravaju s rokovima dospeća od jedne do pet godina, finansiraju trajna obrtna sredstva, investicije manjeg obima, a pokrivaju se iz izvora sredstava koja imaju srednjeročnu dospelost (osnovni resursi su štedni depoziti stanovništva). U zemljama razvijene tržišne privrede srednjeročni krediti se odnose pretežno na potrošačke kredite, dok se u zemljama u razvoju ovim kreditima uglavnom finansiraju ulaganja u obrtna sredstva preduzeća.

Dugoročni krediti imaju rokove dospeća iznad pet godina, finansiraju krupne investicijske i razvojne programe i alimentiraju se isključivo iz dugoročnih finansijskih potencijala. U ove kredite spadaju: hipotekarni, građevinski, industrijski i investicijski krediti. Ovi su krediti uglavnom vezani za finansiranje sektora privrede i delom za finansiranje stambene gradnje, gde se velikom obimu angažiranja resursa i dugih perioda aktivizacije ulaganja prilagođavaju rokovi i ostali uslovi kreditiranja.

Aktivnim dugoročnim poslovima banka svojim komitentima osigurava vrednost, odnosno kapital i platežna sredstva zajedno. Specijalna kategorija kredita prema ročnoj strukturi dospevanja jesu revolving krediti, koji se formalno mogu svrstati u kratkoročne, a prema stvarnom roku dospevanja u srednjoročne bankovne kredite, pa imaju mešovite karakteristike jednih i drugih.

Prosečni rokovi dospevanja ovih kredita su od dve do tri godine, pri čemu je uslov da ukupno zaduženje ne može probiti nivo originalno ugovorenog duga. Najčešće se koriste za finansiranje odgovarajućih privrednih organizacija, a zbog svojih se karakteristika nazivaju kontinuiranim zaduženjem. S obzirom na različite ekonomske implikacije navedenih vrsta bankovnih kredita, pitanje njihovih izvora predstavlja izuzetno važan aspekt stabilnosti novca.

Aktivni poslovi reosiguranja

(engl. active reinsurance) je poslovanje reosiguravajućeg društva kojim preuzima u pokriće rizike od drugih društava. Primer je primanje dela rizika iz osiguranja što ga je zaključio osiguravatelj, odnosno primanje dela rizika od reosiguravatelja za rizik koji je preuzeo od osiguravatelja, odnosno reosiguravatelja. Preuzimanje rizika od reosiguravatelja naziva se još i retrocesija.

Aktivni račun

(engl. active account) u bankovnom smislu je račun unutar kojeg su isplate i polozi vrlo česti; u investicijskom smislu račun kojim upravlja broker, unutar kojeg su česte kupovine i prodaje.

Aktivni vrednosni papiri

(engl. active stocks, active securities, nem. rege gehandelte Papiere) su vrednosni papiri za koje postoji vrlo česta ponuda i potražnja, te cene kojih su lako dostupne investicijskoj javnosti.

Aktivno osiguranje

(engl. insurance in force, nem. Aktivversicherung, die zur Zeit gültige Versicherung, fr. assurance en cours) je privatno osiguranje pojedinaca za zaštitu interesa na određenoj, postojećoj imovini ili pravima - potraživanja (npr. osiguranja kućanstva i drugi oblici civilnih osiguranja).

Ovo je osiguranje u pravilu ograničeno osiguranom svotom. Suprotnost je pasivno osiguranje.

Aktivno tržište

(engl. active market) je živo tržište, tržište kojeg su obeležje brojni poslovi kupoprodaje vrednosnica, odnosno velike količine kupoprodaja vrednosnica ili robe. Raspon između ponudbene i zahtevane cene na živom tržištu obično je manji od onih na tržištima u mirovanju.

Veliki ulagači skloni su takvom tržištu, budući da njihove trgovine velikim paketima vrednosnica, opšte, znatno manje utiču na kretanje cena unutar trgovanja koje je vrlo živo. Živi ili aktivni račun je račun kojim upravlja broker što obavlja česte kupovine ili prodaje.

Živa ili aktivna vrednosnica je instrument koji se vrlo često kupuje ili prodaje, te čija je kotacija ili odredba vrednosti u svakom trenutku na raspolaganju javnosti. Takođe i određeno izdanje vrednosnica koje nailazi na stalno i vrlo široko tržište, te koje se bez većih napora kupuje i prodaje.

Aktuar

(engl. actuary, nem. Aktuar, Versicherungsmathematiker) je osoba specijalizovana za proračun rizika i verovatnoće nastanka nekog događaja koja svoja znanja upotrebljava u finansijskim i poslovnim problemima, posebno onima koji uključuju neizvesne buduće događaje.

Primenjuje aktuarsku matematiku, a posebno teoriju verovatnoće i statistike i finansijsku matematiku na probleme osiguranja, investicija, finansijskog menadžmenta i demografije. Svoje proračune temelji na ? osiguravajućoj statistici, a u životnim osiguranjima posebno na aktuarskim tablicama. Naziv potiče od latinske reči actuarius, a prvi put je zakonski upotrebljena u Engleskoj 1819.

Aktuarska matematika

(engl. actuarial mathematics, nem. Versicherungsmathematik, fr. mathèmatiques actuarielles) je najznačajniji deo osiguranja koji matematičkim metodama na temelju računa verovatnoće i statistike utvrđuje cene osiguranja, potrebne garantne rezerve i druge rezerve u osiguranju, način reosiguravateljnog pokrića, visinu samopridržaja i druge elemente poslovne politike.

Posebno je veliko značenje osiguravateljne matematike u utvrđivanju cenovnika i raspodele udela u dobiti u svim oblicima životnih i bolesničkih osiguranja, a bitna je i na području ulaganja sredstava. Razvojem računarske tehnologije povećane su mogućnosti razvoja osiguravajuće matematike.

Aktuarska stopa

(fr. taux actuariel) je u Francuskoj naziv za stvarnu cenu finansijskog posla, kod kredita se koristi i naziv efektivna globalna stopa (taux effectif global, krat. TEG).

Akumulacija

(engl. accumulation, nem. Akkumulation);

  1. skupljanje kapitala, novčanih sredstava ili dobara radi održanja kontinuiteta proizvodnje ili potrošnje ili pak za njihovo povećanje; stvaranje novčanih zaliha, štednja;
  2. proces taloženja materijala razorenog erozijom, abrazijom ili denudacijom.

U hidrologiji akumulacija je naziv za umetno stvorenu skupinu vode izgradnjom brane (akumulaciono jezero).

U turizmu se takve akumulacije ili jezera mogu iskoristiti za različite vrste ili oblike turističkih kretanja (kupanje, izleti, ribolov).

Akumulacija ili prikupljanje

(engl. accumulation, nem. Akkumulation, Anhäufung);

  1. u investicijskom, ulagačkom smislu;

a) profiti, dobici, koji se ne razdeljuju deoničarima kao dividende, već se prenose na račun kapitala (engl. capital account, nem. Kapitalkonto); b) namerno, pažljivo kontrolirano prikupljanje paketa (blokova) vrednosnica, koje ne mora biti popraćeno velikim porastom cene zbog povećanja potražnje.

Drugim rečima, kupovina velikog broja vrednosnica na kontrolirani način da bi se izbeglo znatno povećanje cene. U slučaju prikupljanja koje se obavlja za račun velikog, institucionalnog investitora, program može trajati nedeljama pa i mesecima;

  1. novčana akumulacija.
Page:  « Prev 1 2 3 4 5... Next »
All A B C D E F G H I J K L M N O P R S T U V X Z
Glossary 2.7 uses technologies including PHP and SQL